TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA I IZVRŠITELJSKE NAKNADE

Kada je potrošač utužen za neplaćene račune za usluge od opšteg ekonomskog interesa (mobilni i kablovski operatori, struja, komunalne usluge – grejanje, voda, odnošenje đubreta, čišćenje, javno parkiranje i sl),

to jest kada je poverilac podneo protiv potrošača predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (izvoda iz poslovnih knjiga ili računa pružaoca usluga), neminovno nastaju troškovi izvršnog postupka koji padaju na teret izvršnog dužnika, a ti troškovi – koje imaju i izvršni poverilac i javni izvršitelj – po pravilu se uvećavaju za nagradu koja pripada javnom izvršitelju kao preduzetniku-profesionalcu za uspešno obavljen posao.

Autor teksta: Jovan Ristić, pravnik Udruženja potrošača Efektiva

U svim obraćanjima utuženih potrošača Efektivi obavezno se postavlja pitanje načina formiranja i, naravno, visine troškova postupka i raznih izvršiteljskih naknada (koje obuhvataju i nagradu izvršitelja), pa ćemo u ovom tekstu pokušati to da objasnimo. A moramo reći da zadatak uopšte nije lak, iz barem četiri razloga. Prvo, tumačenje propisa je otežano nesrećnim izborom terminologije, kao i nepreciznim, čak kontradiktornim odredbama Javnoizvršiteljske tarife. Drugo, na delu je raskorak između takve tarife i javnoizvršiteljske prakse. Treće, za 10 godina primene javnoizvršiteljskog sistema u Srbiji, tarifnik po kojem se naknade i troškovi izvršitelja formiraju i naplaćuju menjan je dva puta (2016. i 2020. godine), a izmene su neretko bile funadementalne. Četvrto, što je dug veći i što se s njegovim plaćanjem više oteže, to obračun troškova i naknada objektivno postaje komplikovaniji, naročito ako je glavnica duga veća od 30.000 dinara.

Medutim, princip formiranja troškova je isti nezavisno od visine duga i svodi se na pravilo: što ranije platiš dug u pokrenutom izvršnom postupku, to ćeš manje imati muka s plaćanjem troškova i naknada.

OPŠTA RAZMATRANJA

Izvršni postupak se sastoji iz dve osnovne faze: faze određivanja izvršenja i faze sprovođenja izvršenja.

Prva faza, tj faza određivanja izvršenja, počinje podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, u sklopu koje javni izvršitelj donosi rešenje o izvršenju i šalje ga dužniku na izjašnjenje, i dužnik onda ima rok od osam dana od prijema rešenja da ili uloži prigovor sudu ili da dobrovoljno plati dug, sa kamatom za kašnjenje, odmerenim troškovima postupka i naknadom (nagradom) za uspešnost rada izvršitelja.

Protekom roka od osam dana, rešenje o izvršenju postaje pravnosnažno i izvršno, i tada kreće druga faza postupka, faza sprovođenja izvršenja, u kojoj se dug naplaćuje prinudno.

Ako je potraživanje osnovano, tj ako dužnik nema nameru da ulaže prigovor na rešenje o izvršenju, veoma je za njega dobro da u prvoj fazi postupka dobrovoljno plati dug u celosti, jer tada dužnik uživa obavezan popust od 60 odsto na iznos izvršiteljeve naknade (nagrade) za uspešnost. U drugoj fazi postupka, kada se izvršenje sprovodi prinudno, tog popusta nema – tačnije, nema ga od trenutka kad javni izvršitelj poduzme prvu radnju izvršenja – jer popust i služi tome da podstakne dužnike na dobrovoljno plaćanje.

Što se troškova postupka tiče, oni su u prvoj fazi fiksni i svode se na ono što piše u rešenju o izvršenju, uvećano za iznos kamata na dan uplate. Ali ako dužnik propusti rok za dobrovoljno plaćanje od osam dana, postupak će ući u fazu sprovođenja izvršenja, a troškovi postupka se tad umnožavaju. Naime, skoro svaki zaključak koji izvršitelj sačinjava i šalje ga drugim subjektima kako bi mogao da sprovede prinudnu naplatu ima svoju cenu po Javnoizvršiteljskoj tarifi. Naplaćuju se i troškovi slanja poštom. Koštaju i provere imovine na terenu, izlasci radi popisa i procene pokretnih stvari, eventualno angažovanje policije radi asistencije prilikom izvršenja ako dužnik sprečava popis i procenu, itd.

Ukoliko dužnik tokom druge faze izvršnog postupka plati dug utvrđen rešenjem o izvršenju, zajedno sa odmerenim troškovima i naknadom (nagradom) za uspešnost, dobiće na samom kraju sprovođenja izvršenja posebno rešenje o troškovima postupka koji su nastali dodatno, tokom ove faze postupka. Izvršni dužnik ima pravo da uloži prigovor na rešenje o troškovima u roku od osam dana od njegovog prijema. Prigovor se podnosi izvršitelju, a o njemu kao drugostepeni organ odlučuje sud.

Osnovna pravila u vezi sa troškovima postupka i naknadama za rad javnog izvršitelja propisana su Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Vrste i visine naknada koje naplaćuje javni izvršitelj propisane su Javnoizvršiteljskom tarifom. Visina tih naknada nije fiksna već zavisi od visine glavnice duga.

Neke od naknada koje se naplaćuju po javnoizvršiteljskoj tarifi zapravo su nužni i stvarni troškovi javnog izvršitelja koji se predujmljuju, a samo se nazivaju „naknadama” – što može da stvori zabunu.

Jedna od naknada naročito je bitna, a to je tzv naknada za uspešnost sprovođenja izvršenja, koja se do 2015. godine zvala nagradom – što je naziv koji se u žargonu i dalje koristi, a koristićemo ga i mi ovde zarad jasnoće teksta. Nagrada nije nikakav „trošak” već predstavlja prihod izvršitelja. Pod izvesnim okolnostima, nagrada izvršitelju može i da ne pripadne, a može biti i umanjena, o čemu će više biti reči kada budemo govorili o Javnoizvršiteljskoj tarifi (poglavlje 3 ovog teksta).

ZAKONSKA REGULATIVA

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju propisana su osnovna pravila u vezi sa troškovima postupka, a mi ćemo se u ovom radu isključivo fokusirati na ona koja važe za postupak namirenja potraživanja nastalih po osnovu komunalnih i srodnih usluga (usluge od opšteg ekonomskog interesa). Dalje, zakon pominje naknadu za rad izvršitelja, ali regulativu prepušta Javnoizvršiteljskoj tarifi.

Pisac Zakona o izvršenju i obezbeđenju bio je, čini se, vrlo nepromišljen kada je davao nazive ključnim odredbama o troškovima (član 33 i 34), pa je stvorio utisak da su svi troškovi izvršnog postupka jedna kategorija. Pažljivim čitanjem ovih članova, postaje jasno da postoje dve vrste troškova, a to su:

– troškovi javnog izvršitelja

– troškovi izvršnog poverioca.

2.1. TROŠKOVI JAVNOG IZVRŠITELJA (SA NAKNADAMA)

Članom 33 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji se zove „troškovi postupka“, predviđeno je da troškove izvršnog postupka – zapravo nužne i stvarne troškove javnog izvršitelja – prethodno snosi izvršni poverilac, a da ih konačno snosi izvršni dužnik. Dalje, izvršni poverilac ima dužnost da javnom izvršitelju predujmi ove troškove na način, u visini i roku koji odredi izvršitelj – na osnovu javnoizvršiteljske tarife. Ukoliko izvršni poverilac ne uplati predujam u roku koji je odredio javni izvršitelj, izvršni postupak se obustavlja.

Članom 470 Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da javni izvršitelj ima pravo na naknadu za rad i na naknadu troškova, prema Javnoizvršiteljskoj tarifi, koju propisuje ministar pravde. Iz čega izvlačimo zaključak da javni izvršitelj ne može samovoljno da određuje vrstu i visinu svojih naknada i troškova već je vezan onim što piše u Javnoizvršiteljskoj tarifi. Ako u tom pogledu postupa samovoljno, čini tešku disciplinsku povredu iz člana 527 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, o čemu će više biti reči u poglavlju 4 ovog teksta.

2.2. TROŠKOVI IZVRŠNOG POVERIOCA

Članom 34 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji se zove „odlučivanje o troškovima postupka“, propisano je da je „izvršni dužnik dužan da izvršnom poveriocu, na njegov zahtev, naknadi troškove koji su izvršnom poveriocu bili potrebni radi vođenja izvršnog postupka.” To znači da neće biti priznati poveriočevi troškovi ako ih poverilac nije istakao u predlogu za izvršenje ili, kad su neki troškovi nastali u fazi sprovođenja izvršenja, ako ih poverilac nije istakao u roku od osam dana od prijema zaključka o okončanju postupka. Dakle, ukoliko poverilac istakne troškove, oni će izričito biti navedeni u rešenju o izvršenju (primer: trošak sastava predloga za izvršenje po advokatskoj tarifi) ili u rešenju o troškovima postupka koje se donosi na kraju postupka a na koje je dozvoljen prigovor sudu u roku od osam dana od prijema rešenja (primer: troškovi sastavljanja raznih podnesaka izvršitelju i sl). Ako dužnik ne ospori troškove prigovorom, ali ih ne plati u roku od osam dana, rešenje o troškovima postupka računa se kao novo rešenje o izvršenju i kreće – nova prinudna naplata.

Veoma važno pravilo o troškovima, uvedeno opsežnim izmenama Zakona o izvršenju i obezbedenju iz 2019. godine, odnosi se na tzv „cepanje postupka”, koje su poverioci masovno zloupotrebljavali radi napumpavnja svojih troškova time što su protiv jednog dužnika pokretali više sukcesivnih postupaka iako su u jednom postupku mogli da naplate sve. Zato je članom 34 stav 2 izmenjenog Zakona predviđeno da „izvršni poverilac koji je podnošenjem više predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika zahtevao odvojeno namirenje više potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, ima pravo na naknadu samo onih troškova koje bi imao da je radi namirenja tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje“. Prema tome, “cepanje postupka” nije zabranjeno, ali će se troškovi priznati kao da je pokrenut samo jedan postupak, što npr znači da će poverilac moći da naplati sastav samo jednog predloga za izvršenje a ne svih predloga koje je podneo.

Iako je zabrana cepanja postupka dobro zakonsko rešenje, ona nema veći značaj kod „komunalnih predmeta“’, s obzirom da njihovi pružaoci utužuju u periodima koje sami definišu (npr. na tri, šest, dvanaest meseci od dospelosti najstarijeg potraživanja). Međutim, jedan slučaj „cepanja postupka“ je u praksi Efektive ipak zabeležen. Naime, JKP Infostan tehnologije je utužio potrošača za potpuno neosnovano, napumpano potraživanje kompanije Brunata koja je potrošača kaznila lažiranim, hiljadupostotnim uvećanjem iznosa tobož izmerene pojedinačne potrošnje daljinskog grejanja, pri čemu uslugu daljinskog grejanja pruža JKP Beogradske elektrane – zbog toga što potrošač nije platio Brunatinu uslugu očitavanja merila pojedinačne potrošnje. Pošto je Brunata prestala da očitava merila u stanu potrošača, na njega je primenjen potrošaču nepoznat i nesaznatljiv metod obračuna „specifične teorijske potrošnje“ kakav ne postoji ni u zakonima ni u opštim aktima lokalne samouprave ni u internim aktima JKP Beogradske elektrane. Dobivši opomenu pred utuženje, potrošač je Infostanu platio nesporan iznos potraživanja na ime drugih komunalnih usluga koje se plaćaju preko Infostanovih računa, pa je preko Efektive na sporni deo računa uložio reklamaciju Infostanu, Beogradskim elektranama i Brunati koja je – odbijena, uprkos upozorenjima da je napumpani račun dobijen bez merenja, uz primenu nezakonitog i nesaznatljivog metoda obračuna. Usledila su dva utuženja preko Infostana – po jedno na tri meseca – po istom spornom osnovu, a napumpani računi, za po hiljadu i više odsto uvećani u odnosu na isti period prošle godine kada je zima bila podjednako topla a cene iste, vratili su se na normalu istog trenutka kad je potrošač, praktično ucenjen utuženjima, platio naknadu za očitavanje merila koju po članu 90 stav 6 Zakona o zaštiti potrošača izričito nije bio dužan da plati jer je „usluga čitanja mernih uređaja u cilju izdavanja računa besplatna“. Slučaj je izned pred sud.

NAKNADE I TROŠKOVI JAVNOG IZVRŠITELJA PREMA JAVNOIZVRŠITELJSKOJ TARIFI

Javnoizvršiteljsku tarifu, za razliku od Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ne donosi Skupština Republike Srbije već ga donosi Ministarstvo pravde. Tarifa, nažalost, nikada nije bila predmet javne rasprave, a menjana je uporedo sa svakom izmenom Zakona.

U praksi se primenjuju tri verzije Tarife – prva koja je važila za izvršne predmete formirane od 2012. do 2015. godine, druga koja je važila za predmete formirane od 2016. do 2019. godine (i većinu tzv „starih sudskih predmeta“ po članu 166. važećeg Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju) i sadašnja, koja se primenjuje za predmete formirane od 2020. godine. U ovom tekstu je naglasak na sadašnjoj tarifi, mada ćemo u poglavlju 6 ukazati na neke od ključnih karakteristika prethodne dve tarife.

U članu 1 važeće tarife se navodi da se „Javnoizvršiteljskom tarifom uređuju troškovi izvršnog postupka koji su nastali pred javnim izvršiteljem i to: naknada za rad javnog izvršitelja i za njegove stvarne troškove u izvršnom postupku, način utvrđivanja visine naknade za rad, stvarnih troškova i način njihovog plaćanja.” Stavom 1 člana 2 je određeno da „javnom izvršitelju pripada naknada za rad i naknada za stvarne troškove nastale u izvršnom postupku u visini i na način određen ovom tarifom.” Stavom 2 člana 2 je određeno da „naknadu za rad i naknadu za stvarne troškove javnom izvršitelju predujmljuje izvršni poverilac, a konačno ih snosi izvršni dužnik.”

Iz ove definicije – iz koje smo izostavili delove koji se tiču postupka obezbeđenja (jer se njime ne bavimo) – vidljivo je da Tarifa pravi razliku između naknade za rad javnog izvršitelja, koju poznaje Zakon o izvršenju i obezbeđenju, i naknade stvarnih troškova, koju Zakon ne pominje. Vidljivo je i da je definicija neprecizna tj u kontradikciji je sa drugim odredbama Tarife: dok se u članu 2 stav 2 tvrdi da se naknada za rad predujmljuje, a videćemo da se ona sastoji iz tri naknade, iz člana 4 stav 1 se jasno vidi da se jedna od tri naknade iz sastava naknade za rad, a to je naknada (tj nagrada) za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka – ne predujmljuje.

Uprkos onome što piše u članu 4 stav 1 Tarife, javni izvršitelji u praksi najčešće traže da im se predujmi nagrada, pozivajući se na opštije odredbe člana 33 stav 1 Zakona o izvršenju i obezbeđenju koja glasi da „troškove izvršnog postupka i postupka obezbeđenja prethodno snosi izvršni poverilac.“ Do predujmljivanja nagrade – koja nije nikakav „trošak“ već prihod – najčešće dolazi onda kad izvršni dužnik nije bio aktivan u postupku, što znači da se nije se javio javnom izvršitelju da dobrovoljno plati dug po rešenju o izvršenju, pa je onda rešenje postalo pravnosnažno i izvršno, i javni izvršitelj je bio primoran da odredi sprovođenje izvršenja na zaradi ili penziji izvršnog dužnika – preko poslodavca, ili preko PIO fonda ili preko bankovnog računa. Kada PIO fond ili poslodavac ili banka, postupajući po nalogu javnog izvršitelja, u celosti sprovedu izvršenje, javni izvršitelj uz zaključak o zaključenju postupka donosi i zaključak o predujmu nagrade koji dostavlja izvršnom poveriocu. Potom se nagrada tarifira u rešenju o troškovima postupka koje se dostavlja izvršnom dužniku.

3.1. NAKNADA ZA RAD JAVNOG IZVRŠITELJA

Članom 3 Tarife propisano je, kako smo već rekli, da naknadu za rad javnog izvršitelja čine tri naknade, i to:

– naknada za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta

– naknada za preduzimanje pojedinačnih radnji

– naknada za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka (poznatija kao nagrada).

Kolika će biti visina naknade za rad javnog izvršitelja utvrđuje se na osnovu sistema bodova, u zavisnosti od glavnice duga koji se naplaćuje. Članom 18 Tarife je propisano da se iznos naknade određuje tako što se „broj bodova pomnoži sa vrednošću boda i uveća za PDV, ukoliko je javni izvršitelj obveznik plaćanja PDV-a u skladu sa zakonom.” Vrednost boda je 120 dinara bez PDV-a.

U narednim izlaganjima pozabavićemo se svakom od tri naknade koje ulaze u sastav „naknade za rad javnog izvršitelja“ i njihovim statusom u sklopu predujma.

3.2. ČEMU SLUŽI PREDUJAM I ŠTA ULAZI U NJEGA?

Javni izvršitelj je pravno ustanovljen kao preduzetnik, doduše sa prenetim javnim ovlašćenjima iz oblasti državne uprave (član 137 Ustava Republike Srbije), ali ipak posluje u skladu sa ekonomskom logikom preduzetnika. Kada mu se izvršni poverilac obrati sa predlogom za izvršenje, on mora da obavi čitav niz radnji i da donese određene akte bez kojih nijedan izvršni postupak ne može da se vodi. Npr, on ne može da se vodi bez kreiranja predmeta, sastavljanja i dostave rešenja o izvršenju, sastavljanja i dostave zaključka o okončanju postupka. Javni izvršitelj ništa od toga ne radi za džabe, već traži da mu se to plati – isto kao i advokat, koji naplaćuje tužbe, predloge za izvršenje, prigovore, žalbe, vanredne pravne lekove, druge podneske i izlaske na ročišta. Troškove nužnih radnji javnog izvršitelja unapred snosi izvršni poverilac, ali će ih konačno snositi izvršni dužnik – pod uslovom da izvršni postupak bude uspešno okončan. Ako ne bude uspešno okončan (npr ustanovi se da je izvršni dužnik preminuo ili da nema nikakvih sredstava i imovine, itd), javni izvršitelj neće biti na gubitku jer je dobio predujam.

Osnovno pravilo u vezi sa predujmom iz člana 4 stav 1 Tarife glasi da je „izvršni poverilac dužan da javnom izvršitelju isplati predujam koji se sastoji od (I) naknade za pripremanje vođenje i arhiviranje predmeta, (II) naknade za preduzimanje pojedinačnih radnji i (III) naknade za stvarne troškove izvršnog postupka.”

Iz priloženog se vidi da u predujam ne ulaze sve tri naknade iz sastava naknade za rad javnog izvršitelja, već samo dve. Iz toga se vadi zaključak da se naknada (nagrada) za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka ne predujmljuje. Sa druge strane, predujmljuje se tzv naknada za stvarne troškove izvršnog postupka, a ona, pak, nema nikakve veze sa naknadom za rad.

O visini predujma javni izvršitelj odlučuje obrazloženim zaključkom koji šalje izvršnom poveriocu, a ovaj je dužan da u roku od 15 dana od prijema zaključka o predujmu, javnom izvršitelju uplati predujam na poseban račun za uplatu naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja, inače se postupak obustavlja. Ako predujam ne bude uplaćen, javni izvršitelj će doneti rešenje o obustavi postupka, pa će izvršni poverilac morati da mu plati naknade za donošenje zaključka o predujmu, rešenja o obustavi postupka i za dostavljanje izvršnom poveriocu.

Ako dužnik ne isplati potraživanje do poduzimanja prve radnje prinudne naplate, mogu nastupiti situacije u kojima je neophodno da izvršitelj preduzme aktivnosti čiji će trošak poverilac morati da predujmi. Tarifnik u tom smislu jasno govori da javni izvršitelj tokom postupka može doneti više zaključaka o predujmu, u zavisnosti od promena sredstva i predmeta izvršenja ili drugih okolnosti. Te troškove će izvršni poverilac moći da naplati od izvršnog dužnika kroz rešenje o troškovima postupka – naravno pod uslovom da ih istakne u roku od osam dana od prijema zaključka o okončanju postupka.

3.3. NAKNADA ZA PRIPREMANJE, VOĐENJE I ARHIVIRANJE PREDMETA

Tarifom nije definisano šta tačno ulazi u sastav tzv naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta. Samo je u članu 9 stav 1 određeno da se visina te naknade „određuje prema vrednosti glavnog zahteva koji treba izvršiti.”

Koliki je iznos naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta određuje se u Tarifnom broju 1 – bodovnoj tabeli koja je sastavni deo Javnoizvršiteljske tarife i nalazi se na kraju ovog teksta.

3.4. NAKNADA ZA POJEDINAČNE RADNJE

Javnom izvršitelju pripada (po pravilu) fiksna naknada, iskazana bodovima u Tarifnom broju 2 (jedna od tri bodovne tabele u Javnoizvršiteljskoj tarifi koje se nalaze i na kraju ovog teksta), za pojedinačne radnje koje on preduzima u izvršnom postupku. Među brojnim radnjama pobrojanim u Tarifnom broju 2 pomenućemo one koje su tipične za postupak namirenja potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih usluga:

– sastavljanje zaključka o predujmu;

– sastavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave;

– uspešno lično dostavljanje rešenja izvršnom dužniku;

– dostava poštom strankama, učesnicima u postupku i sudu;

– isticanje na oglasnu tablu odnosno elektronsku oglasnu tablu;

– pribavljanje podataka od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika koji su javnom izvršitelju potrebni za delotvorno vođenje postupka izvršenja i obezbeđenja, i to samo kad ti podaci nisu dostupni elektronskim putem (npr. kada se ispostavi da JMBG izvršnog dužnika nije dobar, te javni izvršitelj pošalje upit MUP-u);

– razgledanje pokretnih stvari;

– popis pokretnih stvari;

– prenos sredstava sa namenskog računa javnog izvršitelja;

– sastavljanje rešenja kojim je odlučeno po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti;

– sastavljanje rešenja o troškovima postupka;

– fotokopiranje spisa predmeta.

3.5. NAKNADA (NAGRADA) ZA USPEŠNOST SPROVOĐENJA

Javni izvršitelj ima pravo na nagradu, tj pripada mu naknada za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka prema vrednosti potraživanja koje se namiruje. Nagrada se barem prema važećoj tarifi ne predujmljuje, već je direktno plaća izvršni dužnik na osnovu rešenja o izvršenju – uz izuzetak koji je, kako smo videli, formirala javnoizvršiteljska praksa oslanjajući se na član 33 stav 1 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u slučaju da potraživanje nije namireno dobrovoljno, već je namireno u fazi sprovođenja izvršenja.

Koliki je iznos nagrade određuje se u Tarifnom broju 3 – bodovnoj tabeli koja je sastavni deo Javnoizvršiteljke tarife i nalazi se na kraju ovog teksta.

Nagrada neće biti naplaćena ako izvršni dužnik ispuni potraživanje posle podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a pre no što primi rešenje o izvršenju.

Nagrada će biti umanjena ako potraživanje bude samo delimično namireno. U tom slučaju, nagrada se utvrđuje i naplaćuje srazmerno vrednosti potraživanja koje se namiruje (član 11 stav 2 Tarife)

Nagrada će biti fiksno umanjena u dva slučaja:

(1) za 60 odsto, kada je potraživanje ispunjeno po dostavljanju rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave izvršnom dužniku, a pre no što je javni izvršitelj preduzeo prvu radnju izvršenja i

(2) za 30 odsto, kada je izvršenje sprovedeno prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika.

Nagrada ima ograničenje u pogledu visine: ona ne može iznositi više od 415 bodova kada se radi namirenja novčanog potraživanja izvršenje sprovodi na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima.

3.6. STVARNI TROŠKOVI

Kao što smo naveli, ova vrsta naknade nije predviđena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju već Javnoizvršiteljskom tarifom. To su, prema članu 17 Tarife, „troškovi koje je javni izvršitelj imao radi sprovođenja izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja.” Ti troškovi se moraju opravdati odgovarajućim dokazima (računi, karte za prevoz, troškovnici i dr).

Za preduzimanje pojedinačnih radnji izvan kancelarije, javnom izvršitelju pripada naknada za stvarne troškove prevoza, i to:

– za javni prevoz u mesnom i međumesnom saobraćaju, u visini cene javnog prevoza,

– za upotrebu sopstvenog automobila, u visini do 30 odsto od troškova cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

KAKO DO ODGOVORNOSTI JAVNOG IZVRŠITELJA U VEZI SA TROŠKOVIMA I NAKNADAMA

Ukoliko dužnik posumnja da su odmereni troškovi i naknade previsoki, prva adresa za obraćanje mu je uvek javni izvršitelj.

4.1. PRAVNI LEKOVI, PRAVNA SREDSTVA I OBRAĆANJE IZVRŠITELJU

Ako su problematični iznosi troškova i naknada utvrđeni rešenjem o izvršenju, izvršni dužnik na raspolaganju ima redovni pravni lek, prigovor na rešenje o izvršenju koji mora uložiti u roku od osam dana od prijema rešenja. Prigovorom se obično napada potraživanje zbog npr zastarelosti, zato što nije nastalo, zato što je već plaćeno, zato što nije ni dospelo na naplatu itd, ali je članom 85 stav 2 Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da „stranke mogu prigovorom da pobijaju i samo deo rešenja kojim se su odmereni troškovi postupka“. Prigovor se predaje javnom izvršitelju kao prvostepenom organu a o njemu odlučuje sud kao drugostepeni organ.

Ako se problematični iznosi troškova i naknada pojave posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, u nekom od zaključaka javnog izvršitelja, najbolje je da se dužnik prvo obrati javnom izvršitelju putem elektronske pošte ili podneska koji može sastaviti sam dužnik ili njegov punomoćnik. Moguće je da se dužnik javnom izvršitelju obrati i usmeno, telefonom ili ličnim dolaskom u njegovu kancelariju, ali se, iz razloga pravne sigurnosti, ipak preporučuje obraćanje u pisanom ili elektronskom obliku – da ostane trag obraćanja. Kako prosečan javni izvršitelj ima relativno veliki broj predmeta u radu, može se javiti potreba i da mu se pošalje pisana urgencija – ukoliko dužnik u razumnom roku ne dobije odgovor na poslati mejl odnosno podnesak. Razumnim rokom moglo bi se smatrati 10 do 15 dana.

Ako ovaj neformalni metod rešavanja problema ne urodi plodom, a greška u obračunu je očigledna (dakle, nije stvar tumačenja), dužniku jedino ostaje da posegne za formalnim pravnim sredstvima, a to su (1) inicijativa za pokretanje disiplinskog postupka, koja se u vidu pisane pritužbe (zvaničan naziv pravnog sredstva) šalje ili Ministarstvu pravde ili Komori javnih izvršitelja, kao i (2) zahtev za otklanjanje nepravilnosti, koji izvršitelja, ako sam ne ukloni nepravilnost, može izvesti pred sud i, ako nepravilnost bude utvrđena, izložiti ga obaveznom sudskom prijavljivanju Ministarstvu pravde i Komori javnih izvršitelja.

Učinkovito je pre podnošenja pritužbe odnosno zahteva za otklanjanje nepravilnosti i zapretiti javnom izvršitelju disciplinskim postupkom, ali to treba činiti samo ako je očigledno da je Javnoizvršiteljska tarifa pogrešno primenjena.

Ukoliko su problematični iznosi troškova i naknada primećeni u rešenju o troškovima postupka, oni se mogu pobijati prigovorom na rešenje o troškovima postupka, u roku od osam dana od njegovog uručenja. Kao i kod rešenja o izvršenju, prigovor se predaje javnom izvršitelju kao prvostepenom organu a on ga prosleđuje na odlučivanje sudu kao drugostepnom organu.

4.2. DISCIPLINSKI POSTUPAK, DISCIPLINSKA KOMISIJA I DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNOG IZVRŠITELJA

Vratimo se sada na pitanje disciplinskog postupka. Ako taj postupak bude pokrenut – što, nakon sprovedenog nadzora nad radom javnog izvršitelja, mogu da učine (a) disciplinski tužilac Ministarstva pravde, (b) disciplinski tužilac Komore javnih izvršitelja, (c) ministar pravde i (d) predsednik Komore javnog izvrštelja – disciplinsku odgovornost javnog izvršitelja razmatraće Disciplinska komisija Ministarstva pravde koja ima pet članova: troje sudija i dvoje izvršitelja. Ona javnom izvršitelju može da izrekne javnu opomenu, da ga kazni finansijski, može da ga privremeno suspenduje (najmanje na tri meseca, najviše na godinu dana), a može i da mu izrekne trajnu zabranu obavljanja javnoizvršiteljske delatnosti.

Disciplinska odgovornost javnog izvršitelja može postojati samo ako je on počinio disciplinsku povredu.

Zakonodavac je predvideo disciplinsku odgovornost javnog izvršitelja koji počini tešku disciplinsku povredu time što prekrši odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ili učestalo krši Etički kodeks javnih izvršitelja.

Na osnovu člana 527. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, teškom disciplinskom povredom smatraju se:

ponavljanje iste radnje izvršenja ili obezbeđenja da bi se uvećali troškovi postupka (stav 1 tačka 7 Zakona);
naplata naknade za rad ili naknade troškova suprotno Javnoizvršiteljskoj tarifi (stav 1 tačka 10 Zakona);
učestale povrede Etičkog kodeksa javnih izvršitelja koje su dovele do teškog ugrožavanja ugleda javnih izvršitelja (stav 1 tačka 13 Zakona).

Etički kodeks javnih izvršitelja je akt koji je donela Komora javnih izvršitelja, a kodeks sadrži niz odredbi u vezi sa troškovima postupka i izvršiteljskim naknadama. Kao što smo videli, njihovo učestalo kršenje konstituiše tešku disciplinsku povredu ukoliko dovede do teškog narušavanja ugleda javnih izvršitelja, što znači da ih moramo uzeti u obzir u ovom tekstu, i videćemo da Etički kodeks značajnu pažnju posvećuje načelima ekonomičnosti, svrsishodnosti, hitnosti, celishodnosti i srazmernosti kako bi se troškovi posupka smanjili koliko god je to moguće.

Načelo ekonomičnosti i svrsishodnosti izvršnog postupka vidi se u članu 8 stav 2 Kodeksa kojim je predviđeno da „prilikom preduzimanja pojedinačnih radnji javni izvršitelj postupa na način koji je najekonomičniji i koji, s obzirom na konkretan slučaj, uzrokuje najmanje troškova.”

Dakle, potencijalno neetički bi postupao izvršitelj koji bi – kao u jednom primeru iz Efektivine prakse – sprovodio izvršenje na primanjima penzionera za dug za komunalije u vrednosti od oko 100.000 dinara a u svoje stvarne troškove zaračunao i troškove terenskog ispitivanja imovine, kao i proveru da li taj penzioner poseduje rečni čamac i dozvolu za njega. Zašto je izvršitelju bilo potrebno, kako je u svojim aktima naveo, da ide na teren i troši gorivo radi pronalaženja imovine i da nadležnim organima postavlja upite o čamcu, kada se radi o dužniku koji sve vreme prima penziju, pa je na posletku izvršenje i sprovedeno na penziji? Radilo se, jasno, o zloupotrebi. Radilo se o gomilanju „stvarnih“ ali nesvrsishodnih i nepotrebnih troškova izvršitelja.

Načela celishodnosti i hitnosti vide se u članu 8 stav 3 Kodeksa kojim je predviđeno da će „javni izvršitelj u troškove postupka izvršnom poveriocu priznati troškove samo za radnje koje su dovele do identifikovanja najcelishodnijeg sredstva izvršenja i kojima se sa što manje radnji u najkraćem roku okončava postupak izvršenja.”

Cilj ove odredbe je da spreči zloupotrebe u vidu napumpavanja troškova koja ističe poverilac. Dakle, javni izvršitelj ne može da prizna trošak baš svake predstavke koju mu advokat poverioca uputi tokom postupka sprovođenja izvršenja. Efektiva je nedavno imala slučaj da je javni izvršitelj u rešenju o troškovima postupka zaračunao troškove sastava sedam podnesaka poveriočevog advokata. Nismo videli same podneske, već samo datume njihovog prijema (pobrojani su u rešenju o troškovima postupka kao „podnesci“ bez ikakvih detalja o njima), ali smo ipak poučili izvršnog dužnika da kod javnog izvršitelja zatraži uvid u spise predmeta i proveri sadržinu podnesaka, da se vidi na šta se oni odnose i kakva im je svrha.

Članom 9 Kodeksa propisano je načelo srazmernosti, pa je predviđeno da „prilikom preduzimanja pojedinačnih radnji, javni izvršitelj vodi računa o srazmeri između visine obaveze i sredstava i predmeta izvršenja, kao i o visini troškova koji nastaju preduzimanjem tih radnji.”

Dakle, primera radi, ukoliko je reč o manjem potraživanju, pa je izvršni dužnik zaposlen, pitanje je da li je celishodno da javni izvršitelj sprovodi izvršenje i pokušajem popisa i procene pokretnih stvari – što vuče dodatne troškove izlaska na popis, troškove goriva, eventualnog angažovanja procenitelja i sl – ukoliko se sprovođenjem izvršenja na zaradi može relativno brzo namiriti dug.

Član 15 Kodeks odnosi se na zakonitost postupanja, i njime je propisano da javni izvršitelj „ne sme da ugovara ili naplaćuje naknadu koja nije propisana zakonom ili podzakonskim aktima”, niti da „naplaćuje nagradu u iznosu većem od propisanih iznosa, niti sme da ugovara ili preduzima radnje u postupku izvršenja ili obezbeđenja bez predujmljivanja troškova, a u cilju pribavljanja većeg obima posla.”

NEKA PITANJA IZ PRAKSE – REŠENJE U OBLIKU ŠTAMBILJA

U izvršnim predmetima koji se tiču komunalnih i srodnih usluga neretko se dešava da javni izvršitelj donese rešenje o izvršenju u formi štambilja.

Štambilj se udari na poleđinu predloga za izvršenje. Na njemu piše da se predloženo izvršenje usvaja a troškovi utvrđuju u određenom ukupnom iznosu, ali bez obrazloženja i specifikacije tog iznosa. Ovakvo štambilj-rešenje uvedeno je po analogiji sa sudskim štambiljem, u situaciji kada rešenje o izvršenju donosi sud a ne javni izvršitelj.

Dakle, kada javni izvršitelj donese rešenje o izvršenju u formi štambilja koje sadrži samo ukupnu svotu troškova i naknada, pravo je izvršnog dužnika da od javnog izvršitelja zahteva specifikaciju troškova i naknada, odnosno da zahteva obrazloženje kako je javni izvršitelja dobio predmetnu cifru.

Veoma je bitno da dužnika zna da zapravo tokom čitavog postupka ima pravo da od javnog izvršitelja traži, a javni izvršitelj je dužan da mu pruži, specifikaciju trenutnog stanja njegovog dugovanja, što se odnosi i na troškove, naknade i kamatu.

STARI TARIFNICI I POREĐENJE SA VAŽEĆIM TARIFNIKOM IZ 2020. GODINE

Kao i kod profesija advokata, stečajnih upravnika i javnih beležnika – tarifa koja uređuje cenu rada javnih izvršitelja je vrlo važan pravni akt. Nju, kao što smo već naveli, donosi ministar pravde, nastojeći da pomiri interese relativne održivosti, odnosno isplativnosti izvršiteljske profesije i umeravanja troškova koje na kraju po pravilu snosi izvršni dužnik.

To je vidljivo i u evoluciji javnoizvršiteljske tarife, prvobitno ustanovljene 2012. godine, gde su njenim izmenama prvo 2016. a potom 2020. godine sukcesivno unošena ograničenja visinа naknadа, оdnosno nagrada u situacijama kada se izvršenje sprovodi na računima budžeta ili indirektnih korisnika budžetskih sredstava, potom u izričitom nabrajanju (normiranju) pravnih akata koje javni izvršitelj ima pravo da naplati (one koji nisu navedeni javni izvršitelj ne može da naplati), smanjivanju iznosa naknada za predmete najmanje vrednosti, itd.

Prva tarifa, pod komplikovanim nazivom Pravilnik o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja (2012), predviđala je isti iznos naknada i nagrada za sve dugove u rasponu od jednog dinara do 30.000 dinara, što je dovodilo do golemih nesrazmera u iznosu troškova. Nagrada je imala drugačiji sastav, tj bila je shvatana šire, pa se sastojala od „nagrade za pripremanje i vođenje predmeta“, „nagrade za pojedinačno preduzete radnje“ i „nagrade za uspešnost sprovođenja izvršenja“. Predujam se u praksi izražavao zbirno, bez specifikacije, pa su česte bile optužbe za netransparentnost utvrđivanja troškova i naknada. Bilo je predviđeno i da se „nagrada za pojedinačno preduzete radnje, nagrada za uspešno sprovođenje izvršenja i naknada troškova naplaćuju i u slučaju da izvršni dužnik, po prijemu zaključka izvršitelja, izvrši obavezu u roku za dobrovoljno izvršenje“. Predviđena su bila dva popusta na nagradu: (1) u iznosu od 50 odsto ako dužnik dobrovoljno plati obavezu pre preduzimanja prve radnje izvršenja i (2) u iznosu od 25 odsto „ako je izvršenje sprovedeno prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika ili sa računa dužnika izvršnog dužnika, pod uslovom da prethodno nije bezuspešno pokušan drugi način izvršenja.”

Druga tarifa, sa promenjenim nazivom Javnoizvršiteljska tarifa (2016), ukinula je naziv nagrada, suzila ju je i preimenovala u „naknadu za uspešnost sprovođenja izvršenja“. Uveden je pojam naknade za rad javnog izvršitelja koja se, kao i u važećoj, trećoj tarifi, sastojala od naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta, naknade za preduzimanje pojedinačnih radnji i naknade za uspešnost sprovođenja izvršenja. U predujam su ulazile, kao i danas, naknada za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta, naknada za preduzimanje pojedinačnih radnji i naknada za stvarne troškove izvršnog postupka (koja nema veze sa naknadom za rad), s tim što je izričito bila predviđena dužnost izvršnog poverioca da javnom izvršitelju isplati, nakon sprovedenog postupka, naknadu (nagradu) za uspešnost sprovođenja izvršnog postupka. U raznim situacijama uvedena je maksimalna visina naknade (nagrade) za uspešnost koja se može naplatiti. Ranije jedinstvena klasa dugova do 30.000 dinara podeljena je na dve klase – od jednog do 12.000 dinara i od 12.001 do 30.000 dinara. U praksi je uvedeno raščlanjivanje stavki predujma, ali se dešavalo da dužnici ne razumeju šta od brojnih stavki ulazi u predujam, a to se dešava i danas.

Treća, najnovija tarifa, koja je zadržala naziv Javnoizvršiteljska tarifa (2020), uvela je još jednu klasu dugova – od jednog do 6.000 dinara. Nema više pomena obaveze predujmljivanja naknade (nagrade) za uspešno sprovođenje izvršenja, niti dužnosti izvršnog poverioca da javnom izvršitelju isplati nagradu nakon sprovedenog postupka. Popust na iznos prilikom dobrovoljnog plaćanja duga povećan je sa 50 na 60 odsto, popust na nagradu prilikom naplate sa bankovnog računa povećan je sa 25 na 30 odsto, a izbačen je uslov, prisutan u prethodne dve tarife, „da prethodno nije bezuspešno pokušan drugi način izvršenja“. Uvedeno je da se može naplatiti trošak sastava samo onih vrsta zaključaka i rešenja kod kojih se ta mogućnost izričito pominje. Uvedeno je ograničenje da se pribavljanje podataka od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika koji su javnom izvršitelju potrebni za delotvorno vođenje postupka izvršenja i obezbeđenja, može naplatiti samo kad ti podaci nisu dostupni elektronskim putem.

TARIFNI STAVOVI PO VAŽEĆOJ JAVNOIZVRŠITELJSKOJ TARIFI

Na kraju dajemo pregled sve tri tabele iz važeće javnoizvršiteljske tarife, i podsećamo da jedan bod ima vrednost 120 dinara bez PDV-a. Ta vrednost je ista od 2012. godine.

Ova tarifa stupila je na snagu 1. januara 2020. godine.

Tarifni broj 1.

Vrednost određena u dinarima	Naknada za pripremu, vođenje i arhiviranje predmeta
do 6.000	8 bodova
preko 6.000 do 12.000	12 bodova
preko 12.000 do 30.000	20 bodova
preko 30.000 do 120.000	22 boda, uvećano za 2% vrednosti glavnog zahteva koje prelazi iznos od 30.000
preko 120.000 do 600.000	45 bodova, uvećano za 1% vrednosti glavnog zahteva koje prelazi iznos od 120.000
preko 600.000 do 3.000.000	95 bodova, uvećano za 0,5% vrednosti glavnog zahteva koje prelazi iznos od 600.000
preko 3.000.000 do 12.000.000	200 bodova, uvećano za 0,2% vrednosti glavnog zahteva koje prelazi iznos od 3.000.000
preko 12.000.000	395 bodova uvećano za 0,1% vrednosti glavnog zahteva koje prelazi iznos od 12.000.000, a najviše do 250.000 dinara

Tarifni broj 2.

Naknada za pojedinačne radnje	Iznos
Za uspešno lično dostavljanje rešenja izvršnom dužniku	7,5 bodova
Isticanje na oglasnu tablu odnosno elektronsku oglasnu tablu	2,5 boda
Dostavljanje poštom strankama, učesnicima u postupku i sudu	2,5 boda
Pribavljanje podataka od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika koji su javnom izvršitelju potrebni za delotvorno vođenje postupka izvršenja i obezbeđenja, i to samo kada ti podaci nisu dostupni elektronskim putem	10 bodova
Razgledanje nepokretnosti i pokretnih stvari, javno nadmetanje (prvo i drugo), osim elektronskog javnog nadmetanja, popisivanje nepokretnosti u vanknjižnoj svojini, popis pokretnih stvari, oduzimanje predmeta ručne zaloge, oduzimanje i predaja pokretne stvari, ispražnjenje i predaja nepokretnosti, sprovedena fizička deoba, izvršenje činidbe koju može preduzeti i drugo lice	30% od naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta za svaki započeti sat, ali ne duže od osam sati dnevno
Utvrđivanje da je izjava volje data	5 bodova
Za prenos sredstava sa namenskog računa javnog izvršitelja	2 boda po prenosu
Za sastavljanje rešenja o izvršenju, rešenja kojim je odlučeno o: prigovoru trećeg lica, zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, predlogu za odlaganje izvršenja, obustavi postupka, troškovima postupka, rešenja iz člana 48. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i za sastavljanje zaključka o predujmu, zaključka o namirenju, zaključka o prodaji i zaključka iz čl. 66, 67. i 193. Zakona o izvršenju i obezbeđenju	20% od naknade za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta
Za fotokopiranje spisa	0,1 boda po stranici
Izdavanje potvrde i uverenja strankama u vezi sa predmetima u kojima javni izvršitelj postupa	5 bodova

Tarifni broj 3.

Vrednost određena u dinarima	Naknada za uspešnost sprovođenja
do 6.000	8 bodova od vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja
do 12.000	12 bodova od vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja
preko 12.000 do 30.000	20 bodova od vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja
preko 30.000 do 120.000	22 boda + 6% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koje prelazi iznos od 30.000
preko 120.000 do 600.000	80 bodova + 5% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koje prelazi iznos od 120.000
preko 600.000 do 3.000.000	335 bodova + 4% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koje prelazi iznos od 600.000
preko 3.000.000 do 12.000.000	1200 bodova + 2% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koje prelazi iznos od 3.000.000
preko 12.000.000	3135 bodova + 1% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koje prelazi iznos od 12.000.000, a najviše do 2.000.000 dinara