Upozorenje koje je Efektiva inicirala objavljeno u “Blic”-u
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga stupa na snagu 5. decembra, kada će sve banke morati da fiksni deo kamate vrate na nivo koji je važio prilikom podizanja kredita. Zbog toga banke sve češće nude reprograme kredita (naročito onih u švajcarskim francima), sa produženjem roka otplate i grejs periodom koji su po klijenta nepovoljniji od uslova koji će važiti po stupanju zakona na snagu kada se kamate vrate na početni nivo.
– Bila sam nedavno u KBC banci u kojoj su mi nudili nekoliko modela reprograma i insistirali su da ta akcija traje samo do kraja oktobra. Ništa od toga mi nije odgovaralo, pa su mi ponudili aneks po kome se ugovara fiksna marža od jedan odsto, koja se povećava za varijabilni deo koji se usklađuje sa kretanjem libora. Kada sam ih pitala da li to znači da mi se uz libor kamata usklađuje sa još nekom promenljivom i koja je to promenljiva, dobila sam nemušt odgovor – kaže naša čitateljka koja je želela da ostane anonimna.
U KBC banci kažu da u aneksu ništa nije sporno.
– Kamata ne može jednostrano da se menja i jedina varijabila u kamati jeste iznos šestomesečnog libora. Tako stoji u zakonu i mi ne planiramo da poslujemo mimo njega. Ljudi su inače istraumirani svime što se dešavalo, pa je prirodno da su uplašeni. Što se tiče tvrdnji da su naši modeli reprograma koji su važili do kraja oktobra nepovoljniji od uslova koji će važiti od 5. decembra, mogu samo da kažem da oni nisu bili obavezujući i klijenti ne samo da su mogli da ih odbiju nego nisu morali ni da ih razmatraju – objašnjava za „Blic“ Maja Vezmar Ristić, direktorka sektora za stanovništvo u KBC banci.
U Udruženju bankarskih klijenata Efektiva kažu da se iz konačne ponude KBC banke iz aneksa može protumačiti da se ukupna promenljiva kamata sastoji od fiksnog dela od jedan odsto i promenljivog, koji u sebi zadrži stopu libora i još nešto, što nije definisano, pa potencijalno kamata može da raste iako libor miruje.
U ostalim bankama kažu da ih početak primene zakona ne plaši i da spremno dočekuju 5. decembar.
– Pomenljiva kamata je definisana kao euribor plus fiksna bančina margina, pa su promene kamate vezane isključivo za promene vrednosti baznih stopa – kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke.
Snežana Anđelić, direktorka pravne službe Eurobank EFG tvrdi da u toj banci nisu poslovali mimo postojećih važećih zakona, a usaglašavanje s pomenutim zakonom upotpuniće i zaključenjem aneksa ugovora s njima. Takođe, u Folksbanci kažu da u periodu od objavljivanja zakona nisu preduzimali jednostrane akcije koje bi mogle da dovedu klijente u nepovoljniji položaj, dok u Komercijalnoj banci tvrde da su se u svom poslovanju pridržavali striktno zakonskih odredbi.
Legalizacija prethodnog povećanja
– Neke od banaka nude reprogram postojećeg kredita, sa izmenama bitnih elemenata ugovora, što je pokušaj legalizacije ranijeg uvećanja kamatnih stopa. Građani nisu u obavezi da bilo šta potpišu, jer ako bankama nisu bili potrebni da potpišu anekse kojima su svojevoljno dizale marže, onda nisu ni sada, kada moraju postupiti po zakonu – objašnjava Dejan Gavrilović, predsednik udruženja