Istraživali smo malo o ugovornom odnosu između NKOSK-a i banke, kojim je regulisana međusobna obaveza u poslovima osiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita.
Već smo u ranijem tekstu na ovu temu, objasnili čemu služi to osiguranje, šta dobro donosi banci a šta klijentu i kako se i kada polisa osiguranja aktivira. Ukratko, po definiciji koja se nalazi na sajtu NKOSK-a, osiguranje stambenih kredita smanjuje rizik bankama, a korisnicima kredita obezbeđuje povoljnije kamatne stope.
Dakle, premija osiguranja se plaća banci nakon odobrenog kredita, a po formuli koju smo objasnili u prethodnom tekstu. Ono što je bitno u ceoj priči je da KLIJENT BANKE I NKOSK NEMAJU NIKAKAV UGOVORNI ODNOS, već to imaju banka i NKOSK. U jednom od odgovora, NKOSK nam je odgovorio sledeće:
Nacionalna korporacija osigurava potraživanje banke, na osnovu Ugovora sa bankom i obaveza plaćanja premije osiguranja je na banci. Banke, u praksi, trošak osiguranja prenose na korisnike kredita, na šta Korporacija nije u mogućnosti da utiče. Naglašavamo da je Nacionalna korporacija u neposrednom ugovornom odnosu samo sa bankama, ne i sa korisnicima kredita.
Kako se aktivira polisa? U slučaju da korisnik kredita padne u docnju i banka proceni da je jedina preostala mogućnost za naplatu kredita putem prodaje nepokretnosti, potrebno je da banka proglasi ceo kredit dospelim, o tome obavesti NKOSK, nakon čega će joj NKOSK isplatiti sva zaostala potraživanja i sve sledeće mesečne anuitete do konačne prodaje nepokretnosti. Takođe, NKOSK na kraju banci namiruje 75% od ostvarenog neto gubitka od prodaje.
Do ovog trenutka, NKOSK je osigurao 66.778 stambenih kredita. Od tog broja, do sada je ukupno aktivirano 314 polisa. Ukupan iznos aktiviranih polisa je 3.702.624 eur (krediti u eur) i 15.547.380 chf (krediti u francima), što ukupno daje zbir od 16.644.753 eur. Kada se taj broj podeli sa 314, dobijamo prosek od oko 53.009 eur po kreditu.
Ono što sigruno čudi je da, iako NKOSK i klijent nemaju ugovorni odnos, NKOSK šalje korisnicima kredita koji su u docnji sa otplatom, “obaveštenje” o tome šta ih čeka ukoliko nastave sa neplaćanjem. Istim pismom NKOSK daje savet korisniku da proba, u dogovoru sa bankom, da vrati kredit u redovnu otplatu, ili pak, ako zna da to neće uspeti da učini, da samostalno pokrene prodaju nepokretnosti radi postizanja bolje cene na tržištu. Ovim se samo potvrđuje da banke stan mogu, i uglavnom tako i bude, da prodaju stan ispod cene a da preostali iznos potražuju od NKOSK-a.
Zašto se NKOSK uključuje u “naplatu potraživanja” za banku? Pa očito je da je osiguranje kredita dobro došlo samo banci, jer u svakom slučaju ona svoj novac od kredita dobija nazad. U slučaju masovnijih aktivacija polisa, a vidimo da ih do sada nije bilo, i NKOSK bi potencijalno došao u problem isplate tih potraživanja, zbog, pretpostavljamo ograničenog fonda kojim raspolaže, a koji se uveliko topi otplatom aktiviranih polisa, visokim platama zaposlenih i drugim troškovima. Klijentu je na kraju svejedno, da li će dugovati banci ili NKOSK-u.
Uvidom u ugovor između banke i NKOSK-a, utvrdili smo nekoliko zanimljivih nepravilnosti i kršenja ugovornih obaveza od strane banaka, o čemu ćemo pisati u narednim tekstovima. Stoga cenimo, da u celoj priči, u slučaju masovnijih aktivacija hipoteka, štetu trpe i NKOSK i klijenti. Postavlja se pitanje, mogu li te dve strane biti saveznici ?
USKORO: Kako su pojedine banke dodatno zaradile na premiji osiguranja i koje ugovorne odredbe (ugovor NKOSK-banka) su prekršile nezakonitim podizanjem kamata i marži. Kako da saznate imate li uopšte plaćenu premiju osiguranja i u kom iznosu?