Ako ste mislili da samo na CHF kreditu možete, nakon nekoliko godina otplate, dugovati više nego što ste uzeli, grešite.
Na primeru stambenog dinarskog kredita izdatog 2003. godine od strane Privredne banke Beograd, pogledajte kako je moguće, da uz primenu revalorizacije duga i obračuna kamate, ostatak glavnice kredita RASTE nakon svake uplaćene rate.
Dakle radi se o dinarskom stambenom kreditu koji je isplaćen 2003. godine na iznos od 1.330.000 dinara, po fiksnoj kamati od 13%. Po podacima iz izveštaja koji banka poslala korisniku, stanje duga na dan 11.05.2011. godine iznosilo 2.004.416 din, što je iznos koji je veći za 674.416 din, iako klijent
kredit otplaćuje već 8 godina,i gde su se mesečni anuiteti kretali u iznosima od 14.600 pa do 24.000 dinara.
Tačnim proračunom došli smo do brojke da je korisnik na ime plaćenih 93 anuiteta (od oktobra 2003 do maja 2011) banci platio ukupan iznos od 1.611.816
dinara a opet na ime glavnice duguje nešto više od 2 miliona dinara. Sabiranjem ova dva iznosa dolazimo do cifre od 3.615.000 dinara ne računajući kamate koje su nedospele, tj one koje preostaju do kraja otplate. Kredit nije ni na polovini svoje otplate a računica govori da će klijent platiti, bez nedospele redovne kamate, nešto manje od trostruke vrednosti koju je podigao. Pritom, radi se o stanju duga u maju 2011. jer je to poslednji plan otplate koji imamo, a dug se sigurno i uvećao do datuma stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Po nekim našim grubim proračunima, klijent će na sve ovo, do kraja otplate kredita platiti bar još million dinara kamate, što sve ukupno čini iznos od nešto manje od 5 miliona dinara, za kredit od 1.330.000din.
Jasan je obračun banke po kom je ostatak glavnice duga revalorizovan uvećanjem za mesečnu stopu rasta cena na malo, ali je isto tako jasno da klijent u ovom
Ugovoru trpeo dvostruku štetu jer je plaćao kamatu, u koju je banka morala uračunati sve rizike, kao i revalorizaciju, koja je drastično uvećavala ostatak glavnice duga, tako da je klijenta faktički samo usvajanje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga spasilo činjenice da bi do kraja otplate glavnica kredita bila uvećana na ko zna koji iznos, a on otplatio i četvorostruko veći iznos kredita od onoga koji je podigao. Ono što je još zanimljivije, ogleda se u pitanju: Kolika bi bila poslednja rata u ovom kreditu čija bi glavnica neprestano rasla?
Ovaj korisnik, je uz našu pomoć, uputio prigovor banci sa zahtevom za nadoknadu štete i u skladu sa sudskom praksom koja kaže da banka ne može kumulativno da koristi dve ili više zaštitnih klauzula za očuvanje vrednosti kapitala, u ovom slučaju kamatu i revalorizaciju. Odgovor banke je da je sve bilo u skladu sa potpisanim Ugovorom i po važećim zakonskim propisima (što smo I očekivali). A da li će njihov argument i Sud prihvatiti, videćemo u postupku koji ćemo pokrenuti. Ono što znamo je da je u ovom slučaju sudska praksa na našoj strani.