Duvanje hipotekarnog balona

Prošle nedelje, gledajući 1. epizodu serije Jagodići na RTS-u, još jednom sam se uverio da se vekovima ništa ne menja. Barem ne u „savesti kasapskog psa“, kako glavni lik serije, gospodin Jovan Jagodić, definiše uglednog bankara Kreditne zadruge u Kraljevini Jugoslaviji tridesetih godina XX veka. I današnji ugledni bankari, kojima klijenti bezuspešno prigovaraju zbog zelenaških ugovora, imaju isti odgovor kao i ugledni bankar Kraljevine Jugoslavije: „Kakvi god ugovori bili, u potpunom su skladu sa zakonom“.

Sećam se, još iz detinjstva, jednog vestern filma čija je radnja smeštena u XIX vek. Farmer, kome nedostaje novac da proširi proizvodnju goveda, uzima hipotekarni kredit od ugledne lokalne banke i sačinjava ugovor u potpunom skladu sa tadašnjim zakonom. Vlasnik ove banke, potplaćuje dvojicu „loših momaka“ da zatruju izvor vode iz kojeg se snabdeva farmerovo imanje vodom. Stoka počinje da crkava iz, za farmera, nepoznatog razloga, a anuiteti počinju da stižu. Farmer moli za odlaganje dospelih obaveza, ali Bankar je neumoljiv – ugovor je jasan, i dospele obaveze moraju da se plate. Naravno, pod teretom dospelih obaveza farmer posustaje i banka preuzima ranč.

U XXI veku, za sada nisu zabeležena trovanja. Ali „otrovne“ kamate jesu. Trenutne marže banaka u 2012. godini su preko 5% koje u zbiru sa tromesečnim euribor-om, trenutne vrednosti od oko 0,2%, samo trenutno rezultuju relativno prihvatljivom kamatnom stopom u visini između 5% i 6%. Ovakva kamatna stopa proizvodi mesečnu ratu koju klijent trenutno može vraćati. Istina, teškom mukom i odricanjem od mnogo čega. Na osnovu ove, za klijente
trenutno prihvatljive kamatne stope, banci se mora vratiti duplo veći iznos od pozajmljenog (za hipotekarni kredit sa rokom otplate od 30 godina). Međutim, treba znati da je vrednost tromesečnog euribor-a na istorijskom minimumu i da se za nekoliko godina može očekivati povratak ove referentne kamatne stope na realan nivo – preko 3%. A zašto ne reći i povratak na svoju maksimalnu vrednost od 5,393%, zabeleženu dana 08.10.2008. godine. To je vrednost koja je 27 puta veća od trenutne!!! Ono što tada čeka klijente koji su u 2012. godini zaključili ugovore, ugovore koji su gle čuda u potpunom skladu sa zakonom, jeste vraćanje glavnice po godišnjoj kamatnoj stopi od preko 10% (marža + tromesečni euribor). E to je kamatna stopa koju u periodu od 30 godina ne može da izdrži nijedan građanin. Ni američki farmer iz XIX veka, ni Austrougarskoj naklonjen Jovan Jagodić iz XX a ponajmanje građanin Srbije u XXI veku. A sve u potpunom skladu sa zakonom.

Kakvu socijalnu destrukciju nosi „savest kasapskog psa“? Koliko će ljudi završiti na ulici, koliko brakova se raspasti, koliko dečijih sudbina izmeniti – sve zbog „savesti kasapskog psa“? I to, kada dođe do onog do čega doći mora – aktiviranja hipoteka zbog nemogućnosti vraćanja kredita opterećenih dvocifrenim kamatnim stopama!

Da i kasapski pas može da se zadavi kad ne proceni dobro kosku, videli smo u jesen 2008. godine kada je prenaduvani hipotekarni balon u Americi pukao. Balon u Srbiji, srpski bankari uveliko duvaju, jer u Srbiju sve stiže sa faznim pomakom, pa i duvanje hipotekarnog balona.

Banka kod koje ja imam kredit – Alphabank a.d, u prethodnom periodu je duvala ovaj balon, pa čak i preko granice „potpune usklađenosti sa zakonom“. Nezakonito je vršila dodatno uvećanje kamatne stope pomoću elemenata koje nije ugovorila. Prvo preko tzv. PONDERA, zatim preko tzv. ORDEVA a sada preko primene većeg broja decimala u kamatnoj stopi od ugovorenih. Kada se tome doda naplata pre roka dospeća, izmena metoda obračuna, naplata po većem kursu od ugovorenog i naplata rata bez plana otplate, mozaik je skoro potpun. Nedostaje još samo kockica koja predstavlja činjenicu da je od 33 banke koje posluju u Srbiji, ova banka jedna od dve banke koje je Narodna banka Srbije kaznila za nepoštovanje obaveze da uskladi svoje ugovore sa odredbama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Tako da je najgore što bi Jovanu Jagodiću moglo da se desi bilo to da postane klijent Alphabank a.d.

 

Autor: Miodrag Radivojević, Politika 31.10.2012.