Kreće nedelja štednje, period kada banke tradicionalno nude nešto veće kamatne stope na štednju građana. I ove godine je guverner pozvao banke da se ne utrkuju kamatama kako ne bi ugrozile bankarski sistem. Ali, ovu godinu, od prethodne, delimično razlikuje i visina poreza koji se plaća na pripisanu kamatu.
Naime, neka logika štednje, za one koji imaju veći iznos novca da polože u banku, kaže da se novac oročava na godinu dana, od nedelje štednje u jednoj godini, do nedelje štednje u drugoj, kako bi se iskoristile nešto veće kamate koje banke tada daju. Onaj ko oroči na 6 meseci, rizikuje da na sred godine, dobije manju kamatu (jer tada nema akcije štednje), pa to potvrđuje prethodni stav da se novac uglavnom oročava na godinu dana.
I šta se dešava? Prošle godine ste oročili novac na godinu dana, čekajući sledeću nedelju štednje radi pripisa kamate. Računali ste da ćete tada, od ukupne kamate, 10% morati da date državi na ime poreza. I tako prođe 11 meseci, a država vas onda „počasti“ povećanjem poreza na 15%. To znači da ste 11 meseci kalkulisali sa jednom zaradom, a poslednji mesec ćete ipak morati sa drugom.
Konkretno, oročili ste 10.000 eur na godinu dana po kamati od 5%. Nakon isteka tih godinu dana, kamata koja se pripisuje vašoj štednji je 500eur. Od toga se odbija 10% poreza i vi dobijate 450 eur kamate. Na to ste računali do 1. oktobra.
Od tog trenutka računica se menja: od 500 eur kamate, morate platiti 15% poreza, što čini 75 eur, čime se vaša zarada smanjuje na 425 eur (kao da ste štedeli po stopi od 4,25%, bez poreza). I to samo zato što državi treba novca, pa je rešila da ga direktno uzme od onih koji štede. Ista ona država koja govori o merama štednje!?
I sad zamislimo sledeći slučaj. Položili ste svoj novac u banku, čekate kamatu i računate na 10% gubitka (porez). A državi zatrebalo para pa, mesec dana pred istek oročenja, porez podigne na 50%, pa se vaša zarada prepolovi.
Da ste to znali u trenutku kada ste polagali novac u banku, možda ne biste štedeli na taj način već biste novac uložili na drugu stranu.
To je ono što nama daje jako niske ocene u očima potencijalnih investitora,a koji nisu špekulanti. Nepredvidiva poreska, a i bilo koja druga politika, nikom ne
garantuje mogućnost zarade na projektovan način, jer se pravila utakmice menjaju u toku trajanja meča.
Jasno je da je država posegla za našim parama jer joj trebaju, ali da li je to baš moralo na ovakav način. Da su hteli pošteno, rekli bi da ta mera važi za depozite položene nakon 1. oktobra. Recimo da trčimo trku na 100 metara. Na 10 metara do cilja, neko pomeri liniju i kaže: sad je cilj na 150 metara, i tako u nedogled, cilj je sve dalje… Da ste to na startu znali, da li biste trčali?
Ove godine će kamate nesporno biti manje nego lane, a porez je pritom veći, što znači da je zarada od kamate manja. Da li je bankama i državi, uopšte cilj da građani više štede u bankama, ili su ove mere uvedene kako bi se štediše rasterale jer banke ionako sve manje tog novca mogu da plasiraju građanima i uveliko prezaduženoj privredi, sa pokvarenim bilansima i kreditnom sposobnošću. Moguće je da nam ipak govore da je novac bolje držati u slamarici ili ga uložiti na nekom drugom mestu.
Poređenja radi, u nekim bankama u Hrvatskoj kamata na oročenje na godinu dana iznosi 4,5%, s tim što u Hrvatskoj nema poreza na štednju, pa ispada da je isplatljivije tamo štedeti.