Franak steže kao omča oko vrata

Narodna banka Srbije traži način da pomogne kreditnim dužnicima u “švajcarcima”. Više od 25.000 građana uzelo pozajmice u vrednosti od 115 milijardi dinara.

NARODNA banka Srbije, kako “Novosti” saznaju, intenzivno radi na pronalaženju rešenja koje bi pomoglo kreditnim dužnicima u švajcarskim francima. U Srbiji građani trenutno duguju 115,29 milijardi dinara, po kreditima čija je otplata vezana za “švajcarac”. Reč je broju od 25.000 do 30.000 zajmova koje su banke plasirale po niskim kamatnim stopama, uglavnom tokom 2008. godine.

Problem je nastao tokom prošle godine kada je franak naglo ojačao prema evru, što je dužnicima u Srbiji gotovo dupliralo i rate i iznos glavnice koji otplaćuju, posmatrano upravo u evrima. Odahnuli su tek kada je centralna banka Švajcarske fiksirala nivo do koga franak može da poraste u odnosu na evro. Veliki problem će dužnici imati kada ograničavanje rasta švajcarca prestane da važi. Njegov rast bio bi omča oko vrata.

– Pre tačno pet godina uzeo sam kredit u francima u vrednosti od 41.600 evra, redovno plaćam mesečne rate, a glavnica duga trenutno mi iznosi 51.000 evra – kaže za “Novosti” V. M. iz Beograda. – Kada sam uzeo kredit, rata je bila 250 evra. Prošle godine dostigla je 350 evra, a otkako je banka, zbog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, morala da vrati kamatne stope na prvobitne, rata mi je 265 evra, gotovo ista kao pre. Naravno, i dalje stan ne mogu da prodam a da mi to bude dovoljno da vratim ostatak duga.

Na kredite u švajcarskim francima ne žale se samo dužnici.

– Banku kredit u švajcarskim francima danas košta 5,5 odsto, a banka na njemu od klijenta zarađuje 3,9 odsto – objašnjava Neoklis Neokleus, predsednik izvršnog odbora Pireus banke, koja je svojevremeno odobravala kredite vezane za franak.

On navodi da je upravo Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga primorao banke da vrate kamatne stope na inicijalni nivo, pri čemu je banka na gubitku.

U ovoj banci, kako navodi naš sagovornik, ukupan procenat problematičnih zajmova dostiže 15 odsto. Međutim, u tom broju samo mali broj čine ukupni stambeni zajmovi, i oni vezani za evro i oni u francima.

DODATNE OPASNOSTI

OSIM smanjene kreditne sposobnosti zbog opšte krize, još jedan rizik vezan je baš za kredite u “švajcarcima”: nekretnine u Srbiji procenjuju se u evrima, pa nijedan vlasnik stana kupljenog za “švajcarce” na kredit, danas ne može da ga proda za iznos koji bi bio dovoljan da vrati ostatak duga. Uz to, vrednost nekretnina je pala, a iznos glavnice duga ovim dužnicima se uvećao zbog rasta franka u odnosu na evro. Tako da ovi dužnici, i posle uredne otplate svojih rata, danas duguju nekoliko hiljada evra više nego u momentu prvobitnog zaduženja.

 

Izvor: Novosti, 15.11.2012.