Šta je konformni a šta proporcionalni metod obračuna zatezne kamate?
Konformni metod, koji je do odluke Ustavnog suda bio zakonski metod obračuna kamate, predstavlja obračun kamate na kamatu, što je izričito zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima. Na iznos glavnog duga, se ovim načinom obračuna, pripisuje određeni iznos zatezne kamate. Na taj zbirni iznos ide novi obračun i pripis novog, većeg iznosa kamate, i tako do izmirenja obaveze. Faktički, zatezna kamata ne ide samo na glavni dug, već se obračunava i na prethodno pripisanu zateznu kamatu, što za efekat ima progresivno uvećanje iznosa zatezne kamate za period obračuna, čime se krši načelo zabrane anatocizma, tj gore pomenutog obračuna kamate na kamatu.
Proporcionalnom metodom se na uvek isti iznos glavnog duga množi stopom zatezne kamate, nema pripisa, tj dodavanja zatezne kamate, za određeni period, na glavni dug, već se tako obračunate mesečne kamate sabiraju na kraju.
Radi lakšeg poređenja uzećemo kao primer dug od 100.000 dinara koji je nastao početkom 2012. Za period obračuna uzećemo prvih osam meseci ove godine i uradićemo obračun zatezne kamate na oba načina.
Koformni metod
| od datuma | do datuma | Broj dana | Stopa % | osnovica | Kamata za period | Zbirni dug |
|
2.1.2012 |
31.1.2012 |
30 |
0,6005 | 100.000,00 |
581,07 |
581,07 |
|
1.2.2012 |
29.2.2012 |
29 |
1,3040 | 100.581,07 |
1.311,58 |
1.892,65 |
|
1.3.2012 |
31.3.2012 |
31 |
1,6055 | 101.892,65 |
1.635,89 |
3.528,54 |
|
1.4.2012 |
30.4.2012 |
30 |
1,1030 | 103.528,54 |
1.141,92 |
4.670,46 |
|
1.5.2012 |
31.5.2012 |
31 |
1,9070 | 104.670,46 |
1.996,07 |
6.666,53 |
| 1.6.2012 | 30.6.2012 |
30 |
1,6055 | 106.666,53 |
1.712,53 |
8.379,06 |
| 1.7.2012 | 1.9.2012 |
63 |
0,6005 | 108.379,06 |
1.327,43 |
9.706,49 |
Proporcionalni metod
| od datuma | do datuma | Broj dana | Stopa % | osnovica | Kamata za period | Zbirni dug |
|
2.1.2012 |
31.1.2012 |
30 |
0,6005 |
100.000,00 |
581,13 |
581,13 |
|
1.2.2012 |
29.2.2012 |
29 |
1,3040 |
100.000,00 |
1.304,00 |
1.885,13 |
|
1.3.2012 |
31.3.2012 |
31 |
1,6055 |
100.000,00 |
1.605,50 |
3.490,63 |
|
1.4.2012 |
30.4.2012 |
30 |
1,1030 |
100.000,00 |
1.103,00 |
4.593,63 |
|
1.5.2012 |
31.5.2012 |
31 |
1,9070 |
100.000,00 |
1.907,00 |
6.500,63 |
|
1.6.2012 |
30.6.2012 |
30 |
1,6055 |
100.000,00 |
1.605,50 |
8.106,13 |
|
1.7.2012 |
1.9.2012 |
63 |
0,6005 |
100.000,00 |
1.221,02 |
9.327,15 |
Dakle, Zakon o visini stope zatezne kamate se primenjuje na novčana potraživanja u dinarima, ali šta je sa potraživanjima koja su indeksirana u stranoj valuti, koja se odnose na dugovanja koja korisnici bankarskih usluga imaju prema bankama?
Ne postoji zakonski propis koji izričito propisuje visinu stope zatezne kamate na dugovanja u evrima, već postoji stav sudske prakse zauzet na osnovu analize postojećih propisa i njihove analogne primene na novonastalu situaciju prouzrokovanu uvođenjem jedinstvene evropske valute. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu 5. decembra 2011, nije preciziran, tj nije doveden u red i ovaj deo ugovorne obaveze, iako je potreba za time bila ogromna, naročito u delu kredita valorizovanih u stranoj valuti.
Kako je 01.01.2002. godine evro kao zajednička valuta zemalja Evropske Unije zamenio do tada važeće pojedinačne valute zemalja Evropske Unije, to je primenom istog principa za dugovanja koja se odnose na evro za period posle njegovog stupanja kao monete, u praksi prihvaćeno stanovište o zateznoj kamati po stopi koju Centralna Evropska Banka propisuje za evro, jer ne postoji zemlja domicila navedene valute, već je s obzirom da se radi o više zemalja koje imaju zajedničku valutu jedino moguće i opravdano kao važeću kamatnu stopu obračunavati stopu Centralne – zajedničke banke.
|
period |
Referentna kamatna stopa ECB (godišnja) | |
|
11.12.2008. |
21.01.2009. |
2,50 % |
|
22.01.2009. |
10.03.2009. |
2,00 % |
|
11.03.2009. |
07.04.2009. |
1,50 % |
|
08.04.2009. |
12.05.2009. |
1,25 % |
|
13.05.2009. |
12.04.2011. |
1,00 % |
|
13.04.2011. |
12.07.2011. |
1,25 % |
|
13.07.2011. |
08.11.2011. |
1,50 % |
|
09.11.2011. |
13.12.2011. |
1,25 % |
|
14.12.2011. |
11.07.2012. |
1,00 % |
|
11.07.2012. |
do daljnjeg… |
0,75 % |
Prema poslednjem kvartalnom izveštaju NBS-a o stanju u bankarskom sektoru Srbije, od ukupno plasiranih kredita čak 75% je indeksirano u stranoj valuti (od toga oko 85% u evrima), dok ostatak od 25% predstavlja dinarske pozajmice. Kada se uzme u obzir da, prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka, problematični krediti, tj krediti u docnji dužoj od 90 dana, iznose 20% ukupno plasiranih kredita, postaje jasno koliko je tema zateznih kamata važna u edukaciji društva o načinu obračuna i naplate zatezne kamate, naročito uzimajući u obzir da neke banke koriste nedovoljnu upućenost svojih klijenata i obračunavaju i po nekoliko puta veće stope zateznih kamata od propisanih. Tako se u ugovorima, koje građani i privreda zaključuju sa bankama, mogu naći ugovorene zatezne kamate od čak 0,5% dnevno, i to na kredite indeksirane u evrima, čime banka sebi pribavlja značajno i mnogostruko veću novačnu korist od dozvoljene.
Indeksacijom kredita u stranoj valuti, konkretno evru, čuva se vrednost novca od inflatornih obezvređivanja, pa se samim tim, na takav kredit i ne može obračunavati zatezna kamata koju čini indeks potrošačkih cena, već samo gore objašnjena, kamatna stopa ECB, koja u ovom trenutku iznosi 0,75% godišnje.
Koliko to dovodi to prekomernog obeštećenja banke, pokazaćemo na konkretnom primeru. Uzećemo isti period docnje kao u primerima za dinarski dug, kao i sličnu vrednost duga izraženu u evrima (1.000 evra).
Za docnju od 1.000 eur, banka koja nezakonito obračunava zateznu kamatu od 0,5% dnevno, za period od 1.1.2012 do 1.9.2012 naplatiće iznos od 2.377 eur po konformnoj metodi ili 1.220 eur po proporcionalnoj, dok će za sličan iznos u dinarima, primer sa 100.000 dinara, za isti period, u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate, moći da naplati oko 9.300 dinara, dok bi sa primenom kamatne stope ECB, od recimo 1% godišnje (koliko je iznosilo u prvoj polovini 2012, ali ćemo kao primer uzeti tu stopu za period koji obračunavamo) banka mogla da, na iznos od 1.000 evra, naplati zateznu kamatu u iznosu od 10evra. Razlika je očigledna.
Nepoznavanje ovih propisa, dovodi korisnika kredita u znatno teži materijalni i ekonomski položaj, jer ulaskom u docnju, ulazi u “vrzino kolo” iz kog se teško izlazi, zato što i nakon uplate određenog novčanog iznosa, na konto docnje po kreditu, banka prvo namiruje, tj “skida” zateznu kamatu, pa zatim redovnu i na kraju glavnicu kredita.
Primer: Za docnju od 1.500 evra, koju čini glavnica od 1.000evra, redovna kamata od 200 i zatezna od 300 evra, klijent uplati 400evra, banka će prvo anulirati zateznu kamatu, pa deo redovne, nakon čega korisnik duguje još 1.000 evra glavnice i 100 evra redovne kamate, čime se glavni dug ne smanjuje, pa se dužnik često obraća banci za zahtevom za objašnjenje takvog stanja, jer je bilo očekivano da se sa uplatom smanjuje i glavni dug, na koji se obračunava kamata. Takvih primera ima dosta, a najizraženiji su u bankama koje koriste dosta veće stope za obračun zatezne kamata a koju, uz to, obračunavaju na devizne iznose dugovanja, tj kredita.
Dobro upozorenje kako zatezna kamata može anulirati mesečnu uplatu je na primeru kreditnih kartica. Dešava se da dužnik, zbog gubitka posla i smanjenja ličnih primanja, prestane sa otplatom rate za kreditnu karticu. Nakon nekoliko opomena, banka aktivira dospeće celog duga i korisnik tada duguje kompletan iznos zaduženja, sa pripadajućim kamatama. Nakon nekoliko meseci docnje, klijent ponovo kreće sa redovnim uplatama, ali one često mogu biti u iznosu mesečno pripisane zatezne kamate koja se obračunava na ceo dug. Faktički, klijent otplaćuje dug a on se ne smanjuje, jer zatezna kamata to ne dozvoljava. Imali smo primer gde je korisnik, po ugovoru o otplati duga na rate, tokom dve godine otplatio kompletan iznos dugovanja iz ugovora, ali je dug na kraju ostao skoro ne promenjen, upravo iz gore opisanog razloga.
Izvor: časopis “Lege artis”, autor: Dejan Gavrilović