Četvrtina od ukupno plasiranih kredita u Srbiji spada u grupu „loših kredita“, koje banke ne mogu ili veoma otežano naplaćuju. Bankari i Udruženje banaka Srbije za takvo stanje krive lošu situaciju u privredi.
Ipak, treba uzeti u obzir da su i same banke uticale na porast broja nenaplativih kredita, tako što su svoje klijente (i fizička i pravna lica), tokom otplate kredita dodatno opterećivale novim nametima i povećavanjem mesečnih obaveza. Osim velikog broja kredita koje su, uglavnom domaće banke odobravale firmama po političkoj i prijateljskoj liniji, bez adekvatnog obezbeđenja i procene kreditnog rizika, na rast loših kredita uticale su i sledeće činjenice:
– Krediti plasirani u švajcarskim francima, kod kojih je došlo do dupliranja mesečnih obaveza i rasta glavnog duga, čak i nakon nekoliko godina redovne otplate
– Visoke kamate kojim se opterećuje zdraviji deo privrede
– Povećavanje kamate tokom otplate kredita, što je dodatno uvećavalo mesečnu obavezu klijenta i time ga dovodilo u situaciju da teže servisira svoje obaveze
– Obračuni visokih i nezakonitih stopa zatezne kamate, čija primena je „pumpala“ dug i uvećavala ga, dovodeći klijenta u dužničko ropstvo.
Ovo se odnosi, kako na kredite plasirane privredi, tako i na fizička lica, kojima se, povećavanjem mesečnih izdataka prema banci umanjuje kupovna moć, što se direktno reflektuje na umanjenje prihoda privredi.
Dakle, stanje u privredi polako se preslikava i na bankarski sektor, kome, povećavanjem udela rizičnih kredita, osim nemogućnosti naplate svojih potraživanja, rastu i troškovi, u vidu povećavanja rezervacija prema NBS. Celo društvo gubi kroz umanjenje vrednosti imovine koju banke plene od svojih dužnika, a zatim je po nižim cenama prodaju kako bi namirile bar deo potraživanja.
Jasno je da će i banke morati da preuzmu bar deo odgovornosti za stanje u kom se društvo nalazi, kroz umeravanje apetita u skladu sa opštom situacijom, kako bi se negativni trend rasta loših kredita, ako ne zaustavio, onda bar usporio.