O kojim bankama pričamo?

Reakcija Udruženja Efektiva, upućena Tanjugu i Udruženju banaka Srbije, na intervju koji je g-din Veroljub Dugalić dao “Politici”.

 

Dana 19.07.2012. godine „Politika“ je objavila tekst u kojem je g. Veroljub Dugalić (Predsednik Udruženja banaka Srbije) izneo nekoliko činjenica koje želimo da ovom prilikom osporimo. U tekstu se navodi da je kamata na oročene depozite u Srbiji na rok do godinu dana minimum 5%. Istina je međutim drugačija. Još 15.10.2011. godine ista „Politika“ je objavila da je prema „džentlmenskom“ (čitaj kartelskom, nezakonitom) dogovoru, koji je postignut između centralne banke (NBS), zadužene za kontrolu zakonitosti rada banaka, kamatna stopa na oročene depozite ograničena i preporučeno je da ne bude veća od 5%. Za kamatu na kredite, koje poslovne banke plasiraju privredi i građanima, sa druge strane, nije napravljen dogovor, niti je predviđeno slično ograničenje. To znači da je između poslovnih banaka i NBS ugovoreno ograničenje za zaradu građana koji svoj novac štede u bankama. Međutim NEMA OGRANIČENJA za zaradu banaka, koja predstavlja prema objašnjenju g. Dugalića, razliku između kamatnih stopa koje banke plaćaju građanima na štednju i kamatnih stopa koje banke naplaćuju na kredite.

Drugi sporni detalj tiče se upoređenja Srbije i Austrije. Poređenjem stopa inflacije od 8% u Srbiji i 2% u Austriji, g-din. Dugalić tendeciozno zanemaruje osnovnu činjenicu a to je valuta osnovice koju obezvređuje inflacija. U Austriji to je EUR a u Srbiji to je DINAR. U periodu 23.05.2011. – 23.05.2012. kurs evra je porastao za 18% (sa 96,7007 na 114,7419) a inflacija, kako kaže g. Dugalić, je 8%. To znači da je banka koja je klijentu pozajmila određeni iznos u EUR (kredit sa valutnom klauzulom) na dobitku od 10% i bez naplate kamate. To nijedna banka ne bi mogla da postigne ni u jednoj zemlji gde je valuta EUR. U Srbiji može. Svaki procenat kamate naplaćen klijentu u ovom primeru, banci predstavlja dodatni profit na već ostvarenih 10%.

Treća stavka se tiče vlasništva nad bankama. G-din. Dugalić u istom tekstu, u jednoj rečenici kaže da su to „naše banke sa stranim kapitalom“ a drugi put da su to „strane banke sa prvorazrednim i čistim kapitalom iz EU“. Naše ili strane? Što se tiče čistoće kapitala, o tome nemamo podatke, ali što se tiče nečistoće u poslovnom odnosu prema klijentima – o tome znamo dosta. I o naplati rata pre ugovorenog datuma, i o korišćenju većih kurseva od ugovorenih, i o jednostranoj izmeni bitnih elemenata ugovora. O tome sve zna i g. Dugalić, ali on je predstavnik strukovnog udruženja i on brani interese Udruženja koje zastupa. Zato i tvrdi u tekstu da banke prodaju novac koji „ima svoju cenu i koji se pod određenim pravilima mora vratiti i platiti“. Ta pravila su banke počele da primenjuju tek od 5. Decembra 2011, a do tada je jedino pravilo, u delu u kom građani i privreda treba da vrate kredit, DA NEMA PRAVILA, tj da sve zavisi od „poslovne politike, tržišnih uslova“ itd, pa kako ga koja banka primeni.

A što se tiče „gušenja bez para iz evropske unije“, nisu sporne pare iz evropske unije već činjenica da banke sa parama nisu donele i dobre poslovne običaje i visoke standarde poslovanja i poštovanja svojih klijenata koje primenjuju u matičnim zemljama. U kombinaciji ovakve poslovne politike banaka i nikakve kontrole od strane NBS, rizik od „gušenja“ građana Srbije je značajno veći nego što je bio pre dolaska ovakvih banaka.

Tekst iz “Politike” pročitajte ovde http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Ideoloske-ocene-ne-smanjuju-kamate.sr.html kao i na stranici B92 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=07&dd=19&nav_id=627910

Obratite pažnju na komentare ispod teksta, koje je intervju izazvao…