Obavezno osiguranje motornih vozila poskupelo je za u proseku 45%. To konkretno znači da će vlasnici vozila koji su do sada ovo osiguranje plaćali 16.000 dinara ubuduće morati da izdvoje skoro 24.000 din. Država je odobrila ovo nerealno poskupljenje, a Udruženje Efektiva će statistikom pokazati da osiguravajuće kuće nisu imale ekonomsko opravdanje za ovakav potez, već da on isključivo leži u potrebi saniranja štete koju su osiguravajuće kuće pretrpele, ili će tek pretpreti zbog isplate štete osiguranicima nastradalim u nedavnim poplavama.
U periodu od 2000. godine na ovamo, prema statistici koju vodi Agencija za bezbednost saobraćaja, broja saobraćajnih nezgoda je u konstantom padu. Tako je saobraćajnih nezgoda sa materijalnom štetom najviše bilo 2007. godine kada je ukupno bilo 54.195 nezgoda. Od tada broj saobraćajnih nesreća se smanjuje, pa ih je 2008. bilo 51.114, 2009. – 49.063, 2010. – 33.578, 2011. – 28.319 i 2012. – 24.226. Dakle, 2012. godine je bilo više nego duplo manje sabraćajnih nezgoda, koje podrazumevaju materijalnu štetu, nego 2007.
Prema dostupnim podacima, u 2013. je bilo za oko 1,3% manje sabraćajnih nezgoda nego 2012. i za oko 6,5% manje poginulih u tim nezgodama, što potvrđuje trend smanjivanja broja nezgoda iz godine u godinu. Takođe, 2013. je godina sa najmanjim brojem nezgoda u poslednje tri decenije (po izveštajima MUP-a).
Najveće zasluge za to pripisuju se sve strožijim propisima koji regulišu pitanja i bezbednost saobraćaja, kao i rigoroznijim kontroloma od strane MUP-a.
U poslednjih 5 godina, osiguravajućim kućama se, u skladu sa gornjom statistikom, podnosi sve manji broj prijava za isplatu štete na motornim vozilima, a one srazmerno isplaćuju sve manje iznose štete, mereno u novcu. Na to treba dodati da broj registrovanih vozila u Srbiji raste, te samim tim rate i broj osiguranika.
Tabela isplaćenih osiguranja za period 2009-2013. (izvor: sajt NBS-a)
| 2013 | 2012 | 2011 | 2010 | 2009 | |
| broj odobrenih i rezervisanih šteta | 64.987 | 65.990 | 76.526 | 79.764 | 81.635 |
| iznos isplaćenih i rezervisanih šteta u DIN | 4.448.676.000 | 4.503.310.000 | 4.697.282.000 | 5.048.199.000 | 5.300.306.000 |
| prosečan kurs evra | 113,1369 | 113,1277 | 101,9502 | 103,0431 | 93,9517 |
| iznosi isplaćene štete u EUR | 39.321.176,38 | 39.807.315,10 | 46.074.279,40 | 48.991.140,60 | 56.415.221,86 |
Postavlja se onda pitanje, ako je sveobuhvatni saobraćajni ambijent sve uređeniji, saobraćajne kazne sve veće, vozači disciplinovaniji, uz manji broj nesreća na putevima, zašto je onda poskupelo obavezno auto osiguranje?
Jasno je da je država dozvolila osiguravajućim kućama da na efikasan način pokriju gubitke (ili samo pokriju smanjenje prihoda) koje će imati oko poplavljenih osiguranika. Jasno je da će to biti urađeno preko leđa 2,5 miliona vlasnika vozila u Srbiji, koji će, ni krivi ni dužni, morati da plaćaju veće osiguranje, u situaciji kada je rizik sve manji. A upravo bi rizik morao biti proporcionalan iznosu osiguranja. Na žalost, u zemlji Srbiji to ne važi, pa smo tako, osim Eldorada za banke, postali i zlatna koka za osiguravajuće kuće, kojima će država čak i u nepredviđenim situacijama, kao što su nedavne poplave bile, priskočiti u pomoć (preko naših leđa…).
Ovom prilikom pozivamo nadležne organe, kao i Narodnu banku Srbije koja je odobrila ovaj potez osiguravajućih kuća, da povuku odluku o povećanju obaveznog osiguranja na motorna vozila, kako ovim novim nametom ne bi siromašili ionako sve tanje kućne budžete. Cenimo da osiguravajuća društva imaju odgovarajuće stručno znanje, uz pomoć kog mogu da kalkulišu i sa nepredviđenim situacijama, te da su i ovako nešto uračunale u svoje projekcije prihoda i rashoda. One osiguravajuće kuće koje nisu u stanju da na taj način posluju, odnosno one koje eventualno nisu u mogućnosti da odgovore na sve svoje preuzete obaveze i isplate oštećene osiguranike, ne treba ni da postoje, a ponajmanje država ne treba da ih u životu održava administrativnim merama.