Saopštenje UBK Efektiva povodom preporuka NBS za kredite u švajcarskim francima
UBK Efektiva preporuku NBS-a, koja se tiče kursa otplate kredita u švajcarskim francima, smatra vrstom grejs perioda sa rokom od tri godine, u kom korisnik, uz pun iznos ugovorene kamate banci vraća i deo glavnice, dok se drugi deo akumulira, tj uvećava glavni dug. Znači, obaveze ovih korisnika, koje su sa rastom kursa švajcarskog franka u poslednjih nekoliko godina znatno uvećane u odnosu na inicijalno pozajmljeni kredit, uz primenu predloženih mera, se ne umanjuju već samo odlažu, po principu: Ne plaća se ulaz u bioskop, ali se zato plaća izlazak iz njega!
Po formuli koju je predložila NBS, za kredit od 77.000 chf (ili 47.300 eur), sa mesečnom ratom od 400 franaka, koji je podignut 30. maja 2008. godine na rok od 300 meseci (25 godina) i kamatom od 3,9%, mesečno umanjenje bi iznosilo oko 6.000 dinara ili 67 franaka. Taj iznos se zatim akumulira narednih 36 meseci što po isteku 3 godine čini novi dug od 36×67=2.412 franaka. Na dan donošenja preporuke ostatak kredita je bio 66.870 chf ili 53.713 eur (6.400 eur više nego na dan podizanja kredita). Nakon isteka tri godine, stanje duga će biti 59.795 chf. Kada se na to doda onih akumuliranih 2.412 chf dobija se novi ostatak duga od 62.207 franaka. Raspodelom tog iznosa po istoj kamati na preostalih 204 meseca (96 je otplaćeno) dobija se novi mesečni anuitet od 415 chf ili 15 chf više nego pre preporuke NBS.
Napominjemo je da se ovaj primer odnosi na kredit u kom nije bilo povećavanja kamate tokom otplate kredita, što u praksi nije slučaj, jer su banke povećavanjem kamate usporile pad glavnice kredita čime su doprinele da je sadašnji dug ipak nešto veći.
Dakle, jasno je da je predlog skrojen po meri banaka i da one njim, ne samo da ništa ne gube, već naprotiv, dobijaju mogućnost naplate dodatne kamate nakon isteka grejs perioda, čime ostvaruju dodatni profit.
Podsećamo javnost i da je sličan predlog Hrvatska narodna banka (HNB) ponudila građanima još 2011. godine (tamo se plaćala kamata na odložena potraživanja) i po podacima same HNB, do kraja 2011. samo 7 (slovima: SEDAM) klijenata je takvu ponudu prihvatilo. Ukupan broj CHF kredita u Hrvatskoj je oko 120.000.
Druga preporuka, koja se tiče primene „poslovne politike“ banke u jednostranom povećavanju kamatne stope predstavlja priznanje odgovornosti banaka u trenutku kada građani sve češće dobijaju sudske sporove u svoju korist. Ono što nedostaje ovom predlogu je isplata odgovarajuće zatezne kamate, od strane banke, na više naplaćena sredstva. Podsećamo ovom prilikom da je od decembra prošle godine na snazi novi Zakon o visini stope zatezne kamate po kom godišnja stopa iznosi oko 20%. Takođe, ovaj deo predloga je propustio da se dotakne i uvećane glavnice kredite nastale kao rezultat njene manje otplate, koja je takođe na štetu korisnika.
Građani moraju biti upozoreni i upoznati sa ovim činjenicama kako se ne bi desilo da za 3 godine ponovo tražimo nova rešenja i kritikujemo sadašnje predloge. Na kraju, svako će doneti odluku za sebe, ali stav Udruženja je po ovim pitanjima jasan: Nastavljamo sudske sporove koje smo poveli i sada smo, nakon ovih preporuka, koje predstavljaju svojevrsno priznanje nepravilnosti, još sigurniji da je pobeda blizu i da će biti kompletna.
Svi koji žele matematički da provere naše tvrdnje, na sajtu www.efektiva.rs mogu pronaći kalkulator koji je napravljen od strane NBS kao prilog ovih preporuka, kao i uputstvo za korišćenje istog.
Ovom prilikom pozivamo NBS i poslovne banke da još jednom razmisle o korekciji ovih predloga i nađu trajno održivo rešenje. U protivnom, banke će imati sve više problema sa naplatom ovih kredita, koji idu zajedno sa najavom otpuštanja u javnom sektoru, zamrzavanjem plata i penzija itd.