Ovaj Beograđanin je pre pet godina uzeo stambeni kredit u vrednosti 75.000 evra, da bi sada preostali dug banci dostigao 95.000 evra. Mesečna rata porasla je sa 380 na 560 evra.
Kada je pre pet godina uzeo stambeni kredit u “švajcarcima”, Beograđanin Marko Vasić (38) nije slutio šta ga čeka! Preračunato u evre, njegov kredit je 2008. godine vredeo 75.000 evra, da bi danas preostali dug banci narastao na čak 95.000 evra. Rata kredita koji Vasić otplaćuje u međuvremenu je porasla sa 380 na 560 evra. Kako bi pokrio ove troškove, ali i izdržavao tročlanu porodicu, Vasić radi dva posla. Ipak, često mora i da pozajmljuje novac od rođaka ili prijatelja.
– Jedva sastavljamo kraj s krajem. Prepodne radim kao elektrotehničar, a posle podne u frizerskom salonu. To samo služi da se pokrpe rupe. Ne znam koliko ću dugo moći ovako da izdržim – priča za Informer Vasić.
Savetovali ga bankari
Iako se sada pokajao što je uzeo kredit u “švajcarcima”, Vasić ističe da su u gotovo svim bankama 2008. godine preporučivali baš zaduživanje u ovoj valuti. Apsurdno je to što građani koji su u to vreme uzimali stambeni kredit nisu ispunjavali uslove da bi se zadužili u evrima, ali jesu za kredit u švajcarskoj valuti.
– Sami bankari su mi govorili da su i oni uzeli kredit u “švajcarcima”. Jednostavno, svi su mislili da je to stabilna valuta. Ali, ispostavilo se suprotno jer je “švajcarac” počeo da divlja – kaže Vasić.
On je podigao stambeni kredit u Pireus banci koji je iznosio 115.000 švajcarskih franaka, odnosno oko 75.000 evra. Rok otplate je 30 godina. Ali, posle samo pet godina ispalo je kao da nije uopšte ni plaćao kredit, jer treba da vrati sumu koja za 20.000 evra premašuje vrednost pozajmice.
– Sada sam u apsurdnoj situaciji da dugujem još 95.000 evra. Tek 2022. godine moj realni dug će početi da se topi. Tako ispada da sada samo plaćam kamate – u neverici je Vasić.
Dodatni problem predstavljalo je i podizanje kamate, uz obrazloženje banke da je to u skladu sa poslovnom politikom.
– Pireus banka je podigla kamatu sa 3,9 na 6,9 odsto. Kada je krajem 2011. donet Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, vratili su kamatu na početni nivo. Nažalost, nisu bili obavezni da klijentima vrate i pare – priča Vasić.
I država u gubitku
On se nada da će Narodna banka Srbije pomoći građanima koji su uzimali kredite “švajcarcima”, što je guverner Jorgovanka Tabaković nedavno i najavila.
– Zbog drastičnog jačanja “švajcarca” ugrožene su i institucije koje se bave osiguranjem kredita. Ako banka oduzme stan, pokušaće da ga proda. Međutim, dok se to ne desi Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita mora da izmiruje vaše rate. Ako bude mnogo takvih slučajeva, i državu će da košta – kaže Vasić.
On smatra da banke ovaj problem mogu rešiti jedino otpisom dela duga.
– Trebalo bi da 30 odsto ukupnog duga koji je porastao zbog skoka “švajcarca” preuzmu banke. Inače ćemo svi propasti – ističe Vasić.
Zaustavljeno jačanje švajcarske valute
Marko Vasić kaže i da je građane Srbije zadužene u “švajcarcima” donekle spasla Vlada Švajcarske.
– Švajcarska je odlučila da uvede negativne kamatne stope i tako zaustavi neminovni rast ove valute. Tako je kurs švajcarskog franka u septembru 2011. godine fiksiran. Videćemo šta će se dalje dešavati – naglašava Marko.
U Srbiji ima 25.000 do 30.000 kredita u švajcarskim francima
Ukupan iznos pozajmica u “švajcarcima” je oko 110 milijardi dinara
Švajcarski franak je pre pet godina vredeo 48 dinara, pre dve godine pre{ao je vrednost od 100 dinara, a sada je “težak” 89,8 dinara.
Izvor: Informer, 30.1.2013.