Privučeni raznim pogodnostima, potrošači veoma lako stupaju u ugovorne odnose sa telekomunikacionim kompanijama – operatorima fiksne i mobilne telefonije, kablovske televizije i interneta. Naročito lako se „pecaju“ kada se usluga nudi „u paketu“ sa uređajem, uglavnom mobilni telefon (razni box paketi).
Razlog za „pecanje“ je veoma jednostavan i razumljiv: operator nudi uređaj po značajno nižoj ceni u odnosu na redovnu, komercijalnu cenu. Umesto da mukotrpno skupljate novac za aparat koji košta više desetina hiljada dinara, dovoljno je da uđete u poslovnicu mobilnog ili kablovskog operatora, stavite potpis na ugovor i telefon (uređaj) je u vašim rukama.
To i dalje ne znači da ste telefon dobili na poklon. To i dalje ne znači da u vezi sa tim telefonom nemate nikakvih obaveza. U naredne dve godine vi ćete suštinski otplaćivati taj telefon kroz mesečnu pretplatu za uslugu, nezavisno od toga da li su rate specifikovane u okviru pretplate ili ste ga, tobož, „kupili za dinar“. Kažemo „tobož“, jer telefon za dinar je ekonomska besmislica. To ne postoji nigde na kugli zemaljskoj. Postoje samo reklame-navlakuše koje tvrde da dobijate telefon za dinar, ali pod uslovom da sa operatorom sklopite dvogodišnji pretplatnički ugovor o pružanju kombinovane usluge (mobilna telefonija, kablovska tv i internet). To znači da će uređaj uistinu biti vaš tek kad dotični ugovor istekne.
Potrošači uglavnom smetnu s uma da su zaključili vezani ugovor koji se odnosi i na robu i na uslugu, čak i više usluga, pa kad odluče da takav ugovor jednostrano raskinu u pogledu jedne usluge, suoče se s neprijatnim finansijskim posledicama koje se odnose na pribavljenu robu (npr. telefon). I te posledice će postojati čak i onda kad je potrošač po zakonu stekao pravo da bez obaveze plaćanja naknade štete raskine ugovor u delu koji se odnosi na pružanje usluge.
Da se podsetimo: po Zakonu o zaštiti potrošača i Zakonu o elektronskim komunikacijama potrošač nema obavezu da trgovcu-operatoru naknadi štetu zbog jednostranog raskida ugovora u vezi sa pružanjem telekomunikacione usluge (kao vrste usluge od opšteg ekonomskog interesa), u slučaju da trgovac:
- promeni cenu usluge (član 88 Zakona o zaštiti potrošača)
- promeni tarifu (član 88 Zakona o zaštiti potrošača)
- promeni opšte uslove ugovora (član 88 Zakona o zaštiti potrošača)
- promeni uslove pod kojima je ugovor zaključen, tj kad je promenio specifikaciju paketa u smislu ponuđenih kanala, programske šeme i sl (član 107 Zakona o elektronskim komunikacijama)
- pruža uslugu koja je nekvalitetna, tj nesaobrazna ugovoru (član 88 Zakona o zaštiti potrošača)
- uopšte ne pruža uslugu (član 88 Zakona o zaštiti potrošača)
Međutim, to što potrošač ostvaruje pravo na raskid ugovora BEZ ŠTETE, ne znači da potrošač time može da ostvari bilo kakvu nepredviđenu korist! Tu spada i cena drugih usluga u kombinovanom paketu.
U svih šest navedenih slučajeva, potrošač je jedino dužan da uplati iznos za usluge koje su mu pružene do raskida ugovora. Međutim, to i dalje ne znači da je oslobođen obaveza koje se tiču samog uređaja (telefona). Kao što smo već rekli, on potrošaču nije dat na poklon, i sa raskidom vezanog ugovora koji se odnosi i na robu i na uslugu (ili kombinacija više usluga) potrošaču stiže spoznaja da aparat više ne košta „jedan dinar“, odnosno da za aparat ne važi reklamirani popust, odnosno da mora islatiti komercijalnu vrednost uređaja.
Dakle, u slučaju da je telefon kroz ugovor kupljen „za dinar“ ili uz popust, potrošač će u slučaju raskida morati operatoru da isplati razliku do pune cene, a ako je kupljen na rate, pa nisu sve rate isplaćene, potrošač će u slučaju raskida morati operatoru da isplati ostatak cene. Pre no što se odluči da raskine ugovor u pogledu usluge, bilo bi veoma dobro da potrošač zatraži specifikaciju u pogledu preostalih obaveza koje se odnose na uređaj.
Ukoliko se posle raskida ogluši o te obaveze, potrošača čeka utuženje tj pokretanje izvršnog postupka pred javnim izvršiteljem, a verovatno i prodaja duga nekom od privrednih društava za naplatu potraživanja čije metode pritiska na dužnike nisu obavezno prijatne.
Potrošači koji se „pametno“ oslanjaju na to da će ih od otplate telefona posle raskida ugovora spasiti nekakvo zastarevanje, treba da imaju u vidu da pružaoci usluga od opšteg ekonomskog interesa redovno utužuju neplatiše, i da potraživanja kako po osnovu naknade štete tako i po osnovu privremenih i povremenih davanja zastarevaju u roku od tri godine, a ne u jednogodišnjem roku koji važi isključivo za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa.
Na kraju, zaključak je da potrošač, koji je korisnik kombinovanog paketa ulsluga sa kupljenm uređajem, u slučaju koji je predviđen kao mogućnost za raskid ugovora bez plaćnja penala, neće imati obavezu plaćanja štete, ali bi bio u obavezi da operatoru nadoknadi razliku nepredviđene koristi koju bi ostvario tim raskidom, po pravilima raskida ugovora predviđenih ZOO.
Napisao:
Jovan Ristić, pravnik udruženja Efektiva